Javna politika

Energetika

Ciljevi održivog razvoja i međunarodne obaveze

Globalna premisa i ključni pokretač društveno-ekonomskog razvoja savremenih društava je čista, dostupna, bezbjedna i obnovljiva energija. U tom smislu, ključni međunarodni napori su usmjereni u pravcu zadovoljenja energetskih potreba država kroz tranziciju sa onih energenata koji nisu obnovljivi i koji zagađuju životnu sredinu, ka onima koji zadovoljavaju rastuće energetske potrebe na održiv, resursno efikasan i klimatski neutralan način. U tom kontekstu, UN Agenda za održivi razvoj 2030, je kao 7. cilj  održivog razvoja (SDG) definisala – „Pristupačna energija iz čistih izvora“, stavljajući akcenat na univerzalnu dostupnost pristupačne, pouzdane i moderne energije i unapređenje energetske efikasnosti, kroz međunarodnu saradnju, unapređenje energetske infrastrukture i razvoj novih tehnologija.

Crna Gora se, kao članica Ujedinjenih nacija, obavezala na ostvarivanje SDG definisanih Agendom održivog razvoja 2030, pa je  2016. godine donijeta Nacionalnu strategiju održivog razvoja Crne Gore  do 2030 (u daljem tekstu: NSOR). To je krovni razvojni strateški dokum ent, kojim je energetika definisana kao jedan od prioritetnih razvojnih sektora koji treba razvijati u skladu sa načelima održivosti, efikasne upotrebe resursa, čiste proizvodnje i potrošnje, i koji treba da bude generator zapošljavanja i zelene ekonomije. NSOR je postavio sledeće ciljeve u okviru kojih su definisane posebne mjere u energetskom sektoru, koje treba ostvariti do 2030. godine:

UNAPRIJEDITI EFIKSNOST UPRAVLJANJA OBNOVLJIVIM PRIRODNIM RESURSIMA

  • Omogućiti resursno efikasnu upotrebu šumskih resursa

 

RIJEŠITI PROBLEME NEODRŽIVOG KAPACITIRANJA PROSTORA GENERISANE NEREALNIM ZAHTJEVIMA U POGLEDU KVANTITETA I NISKIM KVALITETOM IZGRAĐENE SREDINE

  • Omogućiti gradnju novih objekata isključivo u skladu sa standardima održive arhitekture i građevinarstva i unaprijediti postojeći građevinski fond

 

SMANJITI NIVO EMISIJA GASOVA S EFEKTOM STAKLENE DO 2030. GODINE ZA 30% U ODNOSU NA 1990. GODINU

  • Izgraditi kapacitete, unaprijediti obrazovanje i podizati javnu svijest o klimatskim promjenama i mjerama za njihovo ublažavanje
  • Povećati učešće obnovljivih izvora energije i promovisati racionalno korišćenje energije

 

POBOLJŠATI RESURSNU EFIKASNOST U KLJUČNIM EKONOMSKIM SEKTORIMA

  • Poboljšati resursnu efikasnost uvođenjem tržišno orjentisanih mjera odnosno ekonomskih instrumenata u ključne ekonomske sektore

 

Pored obaveza koje proishode iz članstva u UN, Crna Gora je ratifikovala i Međunarodnu energetsku povelju kojom se obavezala na održiv energetski razvoj, poboljšanje energetske sigurnosti i maksimalnom povećanju efikasnosti proizvodnje, konverzije, transporta, distribucije i korišćenja energije, radi poboljšanja sigurnosti na način koji bi bio društveno prihvatljiv, ekonomski održiv, i ekološki opravdan.

Pročitaj više
Pregovaračka poglavlja

Obaveze iz procesa pristupanja Crne Gore EU

Pregled obaveza iz pregovaračkih poglavlja.

Evropska unija (u daljem tekstu: EU) je jedan od vodećih međunarodnih subjekata na planu razvoja čistih, obnovljivih i održivih energetskih izvora kao osnove ekonomskog razvoja i prosperiteta svojih građana, uz visoka ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti i razvoj čistih tehnologija.

Ukoliko se ovaj odnos posmatra kroz perspektivu predpristupnih pregovora Crne Gore i EU, jasno je da ispunjavanje obaveza iz pregovaračkih poglavlja približava Crnu Goru ispunjavanju ciljeva iz Agende za održivi razvoj 2030. U tom kontekstu posebno treba naglasiti značaj pregovaračkog poglavlja 15 – Energetika koje se sastoji od pravila i politika koje se, između ostalog, bave unutrašnjim energetskim tržištem, sigurnošću snabdijevanja, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću i nuklearnom energijom. U okviru ovog poglavlja su definisana završna mjerila koja Crna Gora treba da ispuni: „Crna Gora dovršava zakonodavno usklađivanje s pravnom tekovinom EU o obaveznim naftnim rezervama, uspostavlja administrativnu strukturu za upravljanje naftnim rezervama i započinje s uspostavljanjem rezervi u skladu s Akcionim planom“, „Crna Gora da se uskladi s pravnom tekovinom o unutrašnjem energetskom tržištu, uključujući razdvajanje svih energetskih subjekata u skladu s nekim od modela definisanih pravnom tekovinom“ i „Crna Gora da se uskladi s pravnom tekovinom o energetskoj efikasnosti“. Takođe, sa aspekta SDG-a, relevantno je i pregovaračko poglavlje 21 – Trans-evropske mreže koje se bavi i pitanjem uspostavljanja trans-evropskih energetskih mreža, odnosno energetskog povezivanja članica, čime se povećava dostupnost energije i energetska sigurnost, zatim pregovaračko poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promjene koje je povezano s Poglavljem 15 u dijelu klimatskih promjena tj. osnovnih ciljeva energetske politike koji podrazumijevaju smanjenje emisije CO2, povećanje udjela obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti, kao i pregovaračko poglavlje 25 – Nauka i istraživanje s aspekta razvoja novih tehnologija u sektoru energetike. Na kraju, treba ukazati i na veze s pregovaračkim poglavljem 8 – Konkurencija, budući da je energetska politika EU zasnovana na principu konkurentnosti.

Osvrt na EU strateški okvir

Evropska dugoročna strateška vizija za prosperitetno, modernu, konkurentnu i klimatski neutralnu ekonomiju za svrhu ima da odredi smjer za klimatsku i energetsku politiku EU-a, te postaviti okvir za dugoročni doprinos EU-a postizanju ciljeva Pariskog sporazuma u pogledu temperature u skladu s ciljevima UN-a za održivi razvoj, što će se potom odraziti na širi skup politika EU-a. Snažan fokus je stavljen na postizanje energetske efikasnosti kao ključnog elementa za postizanje klimatske neutralnosti, kao i što veće učešće obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije.

Evropski zeleni plan predstavlja politiku EU koja za cilj ima preobražaj evropskog kontinenta u pravcu modernog, prosperitetnog, resursno efikasnog, konkurentnog i pravednog društva. S aspekta energetike, akcenat je stavljen na potrebu dekarbonizacije energetskog sektora uz snažni akcenat na obnovljivim i čistim energetskim izvorima, razvoj pametne energetske infrastrukture u skladu sa vizijom o klimatskoj neutralnost EU, smanjenje rizika od energetskog siromaštva i jačanje energetske efikasnosti.

Plan EU za klimatske ciljeve do 2030 (definisane vrijednosti na planu smanjenja emisije GHG-a., energetske efikasnosti, obnovljive i čiste energije)

Strategija EU za jadransko-jonski region je politika EU donijeta sa ciljem da promoviše ekonomski i društveni prosperitet i rast u JJ regionu, i koja podrazumijeva energetsko povezivanje zemalja regiona, kako bi se obezbijedila konkurentnost energetskog tržišta, sigurnost snabdijevanja i energetska održivost kao ključni ciljevi energetske politike EU.

Strategija EU za Dunavski region je makro regionalna strategija EU, koja u okviru Prioriteta – „Održiva energija“ definiše ciljeve koje treba ostvariti na planu razvoja održive energije.

Strategija bioekonomije EU (doprinos uspostavljanju cirkularne ekonomije, očuvanje resursa, obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost)

Okvir klimatske i energetske politike do 2030 postavlja dugoročnu viziju razvoja EU u energetskom sektoru kako bi se obezbijedila dostupnost čiste energije za sve potrošače, osigurala energetska sigurnost EU, smanjio negativni uticaj energetskog sektora na zagađenje vazduha i kreirala nova radna mjesta.Specifični ciljevi ove politike koje treba ostvariti do 2030.g. su: povećati udio obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji za 32%, povećati nivo energetske efikasnosti na nivou EU za 32,5% i smanjiti emisiju GHG-a za 40%.

Klimatski i energetski paket 2020 predstavlja paket legislativnih akata kojim se želi postići ostvarenje sledećih ciljeva na nivou EU: smanjenje emisije GHG-a za 20% u odnosu na 1990, 20% više energije iz obnovljivih izvora i za 20% veća energetska efikasnost. Ostvarivanje ovih ciljeva treba da doprinesu većoj energetskoj sigurnosti EU i uspostavljanju evropske Energetske unije.

Energetska unija – Okvirna strategija za otpornu energetsku uniju s naprednom klimatskom politikom (Cilj je stvaranje otporne energetske unije s ambicioznom klimatskom politikom i namjerom da se potrošačima u EU–u obezbijedi sigurna, održiva, konkurentna i povoljna energija. Energetska unija ima pet usko povezanih i uzajamno osnažujućih dimenzija osmišljenih za povećanje energetske sigurnosti, održivosti i konkurentnosti, a to su: energetska sigurnos, solidarnost i povjerenje; potpuno integrisano evropski energetsko tržište; energetska efikasnost koja doprinosi smanjenje tražnje; dekarbonizacija ekonomije; istraživanje, inovacije i konkurentnost.)

Direktiva za energetsku efikasnost (2012/27/EU) (definiše obaveze članica EU u pogledu energetske efikasnosti, kako bi se do 2030. godine povećala energetska efikasnosi na nivo od 32,5%, uz mogućnost revizije postavljenog cilja u 2023. godini. Obaveza je članica EU da izvrše transpoziciju Direktive do 25. juna 2020. godine)

Sistem trgovine emisijom GHG-a EU – (EU ETS) (borba protiv klimatskih promjena, smanjenje emisije GHG-a, uspostavljanje tržišta za trgovinu emisijom GHG-a, podrška industriji i energetskom sektoru u smanjenju emisije GHG-a kroz mehanizme za finansiranje)

Evropska regionalna politika je glavna investiciona politika EU koja kroz investicije pruža direktnu podršku ostvarivanju ciljeva EU politika u različitim sektorima, uključujući i energetski sektor.

Strateški plan za energetske tehnologije (integrisanje obnovljivih tehnologija u energetske sisteme, energetska efikasnost u industriji, obnovljiva goriva i bioenergije, „zarobljavanje ugljenika i njegovo skladištenje, novi materijali i tehnologije za građevine, nove tehnologije i usluge za potrošače)

Fond za inovacije ( inovativna rješenja za obnovljive izvore energije, skladištenje energije)

EU strategija za integraciju energetskih sistema (uspostavljanje cirkularnih energetskih sistema koje karakteriše energetska efikasnost, veća ponuda energije potrošačima, upotreba obnovljivih i niskokarbonskih goriva, veća fleksibilnost energetskih sistema sa aspekta potrošača, smanjenje negativnih uticaja na klimu i životnu sredinu)

Pročitaj više

Međunarodni indikatori

Udio obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji

prati procentualni udio potrošnje energije dobijene iz obnovljivih izvora u odnosu na ukupnu potrošnju energije

Energetska produktivnost

izračunava se podjelom bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa bruto raspoloživom energijom za određenu kalendarsku godinu. Prati produktivnost potrošnje energije i daje sliku stepena odvojenosti potrošnje energije od rasta BDP-a

Intezitet emisije GHG-a u odnosu na utrošenu energiju

prati odnos između emisije GHG-a i ukupne unutrašnje potrošnje energije

Strateški okvir Crne Gore

Važeća strateška dokumenta
Strateška dokumenta kojima je istekao period trajanja

Energetika u strateškom okviru Crne Gore

S aspekta javnih politika kojima se uređuje sektor energetike, treba naglasiti da su Strategijom razvoja energetike 2014-2030 kao ključni prioriteti identifikovani energetska sigurnost, razvoj konkurentnog tržišta energijom i održivi energetski razvoj. Ova Strategija je kao ciljne vrijednosti (po pojednostavljenoj formi EUROSTAT-a) za 2030.g. postavila: Primarna proizvodnja energije – 43.888; Bruto domaća potrošnja energije – 65.927; Raspoloživo za finalnu potrošnju – 46.382; Finalna potrošnja energije – 46.151. Posmatrano po udjelu energetskih izvora i goriva u potrošnji, Strategija postavlja sledeće ciljne vrijednosti za 2030.godinu:

  • Čvrsta masa i otpad – 8,9%
  • Hidro – 11%
  • Ugalj – 21,243%
  • Naftni derivati – 21,7%

 

Shodno ovom dokumentu, projektovani finansijski troškovi (investicije) u energetskom sektoru do 2030. godine su sledeći:

  • Daljinsko grijanje – 31,920 mil. Eura (0,8%)
  • Sektor uglja – 121,610 mil. Eura (2,9%)
  • Prenos električne energije – 245,225 mil. Eura (5,9%)
  • Sektor nafte i gasa – 559,894 mil. Eura (13,4%)
  • Obnovljivi izvori energije – 728,527 mil. Eura (17,4%)
  • Energetska efikasnost – 788,110 mil. Eura (18,8%)
  • Proizvodnja električne energije (velike HE i TE) – 1,160,710 mil. Eura (27,7%)

 

Posmatrano u kontekstu predpristupnih pregovora sa EU, treba dodati i da je Crna Gora usvojila zakon o efikasnom korišćenju energije koji je uključio glavne odredbe EU Acquis u ovoj oblasti što snažno doprinosi potcilju 7.3 u okviru SDG 7. Međutim, u dijelu ispunjavanja obaveza iz procesa pristupanja EU potrebno je u narednom periodu priključiti Crnu Goru funkcionalnom tržištu i udružiti se sa susjednim tržištima energije, kao i u ptpunosti uskladiti nacionalno zakonodavstvo sa EU Direktivom o bezbjednosti podmorskih operacija.
Takođe, potrebno je i dalje usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u oblasti energetske efikasnosti, kao i uspostavljanje Fonda za energetsku efikasnost i funkcionalnog sistema za izračunavanje pokazatelja energetske efikasnosti i štednje.

Prema izvještaju UN-a o održivom razvoju iz 2020. godine, Crna Gora je rangirana kao 72/193 država sa indeksom ispunjenosti SDG 70.19/100. S aspekta ispunjenosti SDG 7 „Pristupačna energija iz čistih izvora“ , prisutan je trend umjerenog progresa s ključnim izazovom u pogledu dostupnosti čistih goriva. Ovdje treba posebno istaći da je Crna Gora do 2020. godine, već ispunila svoj nacionalni cilj od 33% bruto finalne potrošnje energije koja se obezbjeđuje energijom iz obnovljivih izvora, kao i da je donijet niz zakonodavnih i strateških dokumenata koji snažno doprinose potciljevima 7.a i 7.b.

Ostale javne politike iz sektora