Menu
Finansijska politika se ogleda u sljedećim ciljevima Agende održivog razvoja UN 2030:
Cilj 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast
– 8.1. Održati ekonomski rast po glavi stanovnika u skladu sa nacionalnim okolnostima, a u najnerazvijenijim zemljama održati rast bruto domaćeg proizvoda na nivou od najmanje 7 odsto godišnje.
– 8.2. Postići više nivoe ekonomske produktivnosti preko diversifikacije, tehnoloških unapređenja i inovacija, između ostalog i fokusirajući se na radno intenzivne i visoko profitabilne sektore.
– 8.3. Promovisati razvojno orijentisane politike koje podržavaju proizvodne aktivnosti, stvaranje pristojnih poslova, preduzetništvo, kreativnost i inovativnost i podsticati formalno osnivanje i rast mikropreduzeća, odnosno malih i srednjih preduzeća, između ostalog i kroz pristup finansijskim uslugama.
Cilj 9- Industrija, inovacije i infrastrukture
– 9.2. Promovisati inkluzivnu i održivu industrijalizaciju i, do kraja 2030. g., značajno povećati udio industrije u stopi zaposlenosti i bruto domaćem proizvodu, u skladu sa nacionalnim okolnostima, a u najnerazvijenijim zemljama udvostručiti njen udio.
– 9.3. Povećati pristup malih industrijskih i ostalih preduzeća finansijskim uslugama posebno u zemljama u razvoju, što obuhvata i povoljne kredite, i povećati njihovu integraciju u lance vrijednosti i u tržišta.
Cilj 10- Smanjenje nejednakosti
– 10.1. Do kraja 2030. progresivno postići i održati rast dohotka donjih 40 odsto stanovništva po stopi višoj od nacionalnog prosjeka.
– 10.2. Do kraja 2030. osnažiti i promovisati socijalnu, ekonomsku i političku inkluziju svih,bez obzira na starost, pol, invalidnost, rasu, etničku pripadnost, porijeklo, religiju ili ekonomski, odnosno neki drugi status.
– 10.3. Osigurati jednake mogućnosti i smanjiti nejednakosti u ishodima, između ostalog i tako što će se eliminisati diskriminatorski zakoni, politike i prakse i što će se, u tom pogledu, promovisati prikladno zakonodavstvo, politike i aktivnosti.
– 10.4. Usvojiti politike, posebno fiskalnu politiku i politike u oblasti plata i socijalne zaštite, i progresivno postići veću ravnopravnost.
– 10.5. Unaprijediti propise i nadzor globalnih finansijskih tržišta i institucija te pojačati primjenu tih propisa.
– 10.6. Osigurati da zemlje u razvoju budu bolje predstavljene i da se čuje njihov glas u procesu donošenja odluka u globalnim međunarodnim ekonomskim i finansijskim institucijama kako bi se stvorile djelotvornije, kredibilnije, odgovornije i legitimnije institucije.
– 10.7. Olakšati uređenu, bezbjednu, regularnu i odgovornu migraciju i mobilnost ljudi, između ostalog i kroz primjenu planiranih i dobro vođenih migracionih politika.
Cilj 17- Partnerstvom do ciljeva
– 17.1. Pojačati mobilizaciju domaćih resursa, između ostalog i preko međunarodne podrške za zemlje u razvoju, kako bi se unaprijedili domaći kapaciteti za prikupljanje poreza i ostalih prihoda.
– 17.2. Razvijene zemlje treba u potpunosti da primjene svoje zvanične obaveze u vezi sa razvojnom pomoći, između ostalog, da daju 0,7 odsto bruto nacionalnog dohotka u programe zvanične razvojne pomoći za zemlje u razvoju, od čega 0,15 do 0,20 odsto treba obezbijediti za najnerazvijenije zemlje.
– 17.3. Mobilisati dodatna finansijska sredstva iz višestrukih izvora za potrebe zemalja u razvoju.
– 17.4. Pomoći zemljama u razvoju da postignu dugoročnu održivost dugova kroz koordinisane politike usmjerene ka očuvanju načina za finansiranje dugova, otpis dugova i restrukturiranje dugova na primjeren način i baviti se spoljnim dugovima visoko zaduženih siromašnih zemalja kako bi se umanjile dužničke nevolje.
– 17.5. Usvojiti i primjeniti planove promovisanja investiranja za najnerazvijenije zemlje.
Finansije u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja do 2030. godine
U Nacionalnoj strategiji održivog razvoja do 2030. godine, koja predstavlja implementacioni dokument Agende održivog razvoja 2030 u Crnoj Gori istaknuta je potreba održivog finansiranja životne sredine i prirodnog kapitala, kao i izgradnja zelene ekonomije zasnovane na održivom razvoju. Pored toga, uloga finansija je nezaobilazna i u oblastima kontrole demografskih kretanja, uspostavljanja kvalitetnih zdravstvenih, obrazovnih i socijalnih sistema. Akcenat je i na upravljanju obnovljivim prirodnim resursima, a teži se obezbijediti resursno efikasna upotreba metaličnih i nemetaličnih sirovina i ublažiti uticaji prirodnih i antropogenih hazarda, sve u cilju povećanja nivoa konkurentnosti crnogorske ekonomije za održivi razvoj i zelena radna mjesta.
U okviru oblasti 6. Finansiranje za održivi razvoj, Ministarstvo finansija se javlja kao glavni nosilac u realizaciji sledećih strateških ciljeva:
6.1 Uspostaviti sistem održivog finansiranja životne sredine i očuvanja prirodnog kapitala kao komponente finansiranja za održivi razvoj
6.2 Omogućiti uvođenje zelene ekonomije mobilizacijom sredstava za finansiranje održivog razvoja
Zemlje kandidati za ulazak u EU moraju ispuniti tzv. „Kopenhaške kriterijume“ koje je Evropski savjet definisao 1993. Ekonomski kriterijumi podrazumijevaju da zemlje kandidati za prijem u EU moraju postići funkcionalnu tržišnu ekonomiju i sposobnost da se nose s pritiscima tržišta i konkurencije. Ekonomsko upravljanje predstavlja dio pristupa « Fundamentals first » kao jedan od 3 osnovna stuba Strategije proširenja EU iz 2015 .U Izvještaju EK za Crnu Goru iz 2019., sugeriše se da je u cilju unapređenja funkcionisanja tržišne ekonomije, u oblasti ekonomskog upravljanja potrebno dalje jačanje održivosti javnog duga, priširenjem poreske baze, kao i kroz smanjenje procenta učešća troškova državne uprave u okviru BDP-a. Takođe, izvještaj ukazuje da je u prethodnom periodu prioritet pružen procesu fiskalne konsolidacije, međutim, postavljeni cilj za visinu budžetskog deficita nije dostignut, pri čemu je nivo javnog duga dosegao rekordnu visinu. Primarni razlog za to je projekat izgradnje novog autoputa finansiranog kroz međunarodni zajam.
ZAKLJUČCI EKONOMSKOG I FINANSIJSKOG DIJALOGA IZMEĐU EU I DRŽAVA ZAPADNOG BALKANA OD 19. MAJA 2020-PREPORUKE ZA CRNU GORU
Da Crna Gora koristi fiskalnu politiku u cilju ublažavanja uticaja COVID-19 krize na ekonomski rast i zapošljavanje. Preporuka je da veći nivo finansiranja bude obezbijeđen za zdravstveni sistem, pri čemu je potrebno ojačati srednjoročnu održivost javnih finansija kroz ograničavanje troškova na zarade u javnoj upravi, kao i preduzimanje konkretnih koraka ka implementaciji optimizacije javne uprave. Da Crna Gora uspostavi centralizovani sistem zarada u javnoj upravi i osnuje fiskalni savjet zajedno sa elektronskim fiskalnim sistemom. Da Crna Gora obezbijedi efikasnu podršku privatnim kompanijama i njihovim zaposlenim na koje je negativno uticala kriza, posebno na mikro, mala i srednja preduzeća, kao i da obezbijedi biznis podsticaje za neformalnu ekonomiju, odnosno njihovo prevođenje u formalne ekonomske tokove. U oblasti zapošljavanja je potrebno preduzeti mjere u cilju obezbjeđenja skraćenog i fleksibilnog radnog vremena za sve zaposlene, kao i preduzimanje mjera u cilju olakšavanja povratka na posao i podrške radnicima koji se nalaze u riziku od gubitka posla.
POGLAVLJE 17 “Ekonomska i monetarna politika”, podrazumijeva pripremu Crne Gore za članstvo u Evropskom monteranoj uniji (EMU), odnosno korišćenje jedinstvene valute država članice (euro) i vođenje jedistvene monetarne politike od strane Evropske centralne banke. Akcenat je na dostizanju većeg nivoa koordinacije među državama članicama EU u formiranju ekonomskih i fiskalnih politika kroz ograničavanje javnog duga i budžetskog deficita. Kriterijumii iz Mastrihta nalažu ostvarivanje visokog stepena stabilnosti cijena, ograničenje stope inflacije najviše do 1,5% više od stope inflacije triju zemalja sa najnižom stopom inflacije. Akcenat je i na održivosti stanja javnih finansija u odnosu na referentne vrijednosti i obaveze da budžetski deficit ne smije biti viši od 3% BDP–a mjerenog tržišnim vrijednostima, dok javni dug ne smije biti viši od 60% BDP–a mjerenog tržišnim cijenama. Pravna tekovina za poglavlje 17. u fokusu ima 5 ključnih djelova:
– Obezbjeđenje funkcionalne, institucionalne, finansijske i personalne nezavisnosti Centralne banke;
– Zabrana monetarnog finansiranja;
– Zabrana preferencijalnog finansiranja države od strane finansijkih institucija;
– Fiskalna konsolidacija i usklađivanje politika i metoda izvještavanja u odnosu na najnoviju regulativu EU koja se odnosi na konvergenciju fiskalnih politika zemalja EU, koji onemogućuju pojavu makroekonomskih disbalansa;
– Povećanje konkurentnosti crnogorske privrede u cilju smanjenja makroekonomskih disbalansa i postizanja pune makroekonomske održivosti.
Višegodišnji finansijski okvir EU 2021-2027- EK je u maju 2018. godine, usvojila prvi predlog post 2020 dugoročnog budžeta EU (Multiannual Financial Framework). Ovo će biti prvi višegodišnji budžet EU koju sada čini 27 država članica.
EU godišnji budžet za 2021. godinu
Evropski semestar- predstavlja instrument godišnjeg ciklusa koordinacije ekonomske politike i politike zapošljavanja država članica EU. Uveden je 2010. godine, u cilju osiguranja održivih javnih finansija (izbjegavanje prekomjernog javnog duga), i sprečavanja makroekonomskih dizbalansa u EU podršci sprovođenju strukturnih reformi, kreiranju novih radnih mjesta i podrške novim investicijama. Svake godine EK sprovodi detaljnu analizu budžets kih planova svake države članice, kao i sprovedenih makroekonomskih i strukturnih reformi. Prvo EK svakog novembra u okviru Jesenjeg paketa predstavi prioritete i smjernice za finansiranje u narednoj godini. Narednog februara EK ocjenjuje nacionalne reformske programe država članica u posebnom izvještaju, odnosno mjere ekonomske i politike zapošljavanja. Svakog maja EK priprema posebne preporuke za ekonomsku i budžetsku politiku svake države članice, koje u periodu avgust-oktobar inkorporiraju u svoje nacionalne budžete za narednu godinu.
Pakt za stabilnost i ekonomski rast- grupa pravila definisana u cilju da države članice EU sprovode ekonomksi održive javne finansije i koordiniraju fiskalne politike.
Ekonomsko upravljanje EU– predstavlja sistem procedura uspostavljenih u cilju postizanja ciljeva Unije na ekonomskom polju, primarno kroz koordinaciju ekonomskih politika i promovisanja ekonomskog i socijalnog napretka EU i njenih građana. EU mora da uspostavi efektivniji model ekonomskog upravljanja, posebno u dijelu koji s eodnosi na pojačanu koordinaciju i kontrolu fiskalnih i makroekonomskih politika i definisanja okvira za upravljanjem finasnisjkim krizama.
Program ekonomskih reformi za Crnu Goru 2022-2024
Fiskalna strategija Crne Gore 2021-2024
Strategija trgovinskih olakšica 2018 - 2022
Strategija za unapređenje politike javnih nabavki i javno-privatnog partnerstva za period 2021-2025
Strategija za prelazak javnog sektora na obračunsko računovodstvo
Strategija razvoja zvanične statistike 2019-2023
Nacionalna strategija za borbu protiv nelegalnog prometa duvanskih proizvoda
Politika finansija odražava se u više krovnih i sektorskih starteških dokumenata. Fiskalnom strategijom 2021 – 2024 predviđeno je stvaranje uslova za makroekonomsku stabilnost i fiskalnu održivost, kako bi se u uslovima postepenog ekonomskog oporavka nakon pandemije, obezbijedila dugoročna održivost javnih finansija Crne Gore i pružila puna podrška ekonomskom rastu. Glavni cilj fiskalne politike u periodu 2021-2024. godine je stabilizacija makroekonomskog ambijenta i javnih finansija u 2021. godini i stvaranje uslova za dinamičan ekonomski rast na nivou od prosječno 5% u periodu 2022-2024. godine. U cilju pružanja podrške rastu, sprovodiće se mjere koje će obezbijediti kontinuirani rast budžetskih prihoda sa jedne i kapitalne potrošnje sa druge strane.
Strateški cilj ekonomske politike Crne Gore je: “ostvarenje pametnog, održivog i inkluzivnog ekonomskog rasta koji će doprinijeti unapređenju kvaliteta života svih njenih građana“.
Program ekonomskih reformi je najvažniji dokument Crne Gore u ekonomskom dijalogu sa Evropskom unijom i ključni strateški dokument zemlje za srednjoročno makroekonomsko i fiskalno programiranje. PER 2022-2024 daje set reformi i investicija, kako bi se postigao pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast koji ce doprinijeti poboljšanju kvaliteta života svih njenih građana. Isto tako, PER će pomoći zemlji da postigne rezultate na visokom nivou, koji su čvrsto vezani za njene dugoročne razvojne ciljeve. Istovremeno, reforme u PER-u su bazirane i na ciljevima održivog razvoja (SDG) i doprinosa Crne Gore njihovom postizanju na globalnom nivou.
Projekat “Jačanje kapaciteta za ubrzanje procesa pregovora Crne Gore sa Evropskom unijom”, finansira norveško Ministarstvo vanjskih poslova, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
(C) 2020. Javnepolitike.me. Dizajn i razvoj: Studio 081.me
