Javna politika

Informaciono-komunikacione tehnologije

Ciljevi održivog razvoja i međunarodne obaveze

Rast novih privrednih grana, informacionih i komunikacionih tehnologija sve više dobijaju na značaju. Održivo investiranje u njihov razvoj podstiče inovacije i preduzetništvo. Upravo je ulaganje u infrastrukturu i inovacije jedan je od 17 globalnih ciljeva Agende 2030 (cilj 9 – Industrija, inovacije i infrastruktura). Jedan od predviđenih rezultata cilja 9, između ostalog je i značajno povećanje pristupu informacionim i komunikacionim tehnologijama i ulaganje napora da se obezbijedi univerzalni i jeftin pristup internetu u najnerazvijenijim zemljama do 2020.  Naime, na globalnom nivou, više od 4 milijarde ljudi još uvijek nema internet, a 90% ih živi u zemljama u razvoju. Upravo je pristup internetu i razvoj informaciono-komuniakcionih tehnologija neophodno za jednak dostup informacijama i znanju koji su neophodni za održivi razvoj.

Konkretno u Crnoj Gori, razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture preduslov je za smanjenje regionalnih razlika i za dalji razvoj sjevernog regiona. ICT je važan sektor koji podržava industrijski razvoj, ekonomski rast i zapošljavanje (SDG 8), a usko je vezan i sa politikom obrazovanja – razvoj infromacionih znanja i vještina (SDG 4), ali i sa razvojem efikasne i transparentne uprave (SDG 16) na usluzi građanima i preduzećima.

Nacionalnom strategijom održivog razvoja u Crnoj Gori 2016-2030, ciljevi održivog razvoja prenijeti su na nacionalni nivo. Ključne definisane podmjere koje su direktno i indirektno vezane za ICT su sljedeće:

1.3.4.2 Povećati informatičku pismenost mladih i odraslih, SDG 4 (4.5).

2.5.2.5 (…)Podsticati i razvijati nove i fleksibilne forme samozapošljavanja mladih (…) kao što su društveno preduzetništvo, start-up, ruralni turizam, urbano baštovanstvo, zeleni poslovi, kreativne industrije, ICT usluge, online prodaja itd, SDG 1.4, SDG 8 (8.b).

2.8.1.3 Obezbijediti savremenu ICT Infrastukturu – kvalitetan broadband pristup Internetu, svim građanima i preduzećima.

5.1.2.2 Unaprijediti transparentnost upravljanja uz korišćenje informaciono – komunikacionih tehnologija, kao i mogućnosti elektronske uprave i korišćenje portala e-Uprava za elektronsko pružanje informacija i elektronsku participaciju (…) SDG 16 (16.6, 16.7).

5.2.1.6 Dalje razvijati portal elektronske uprave kao centralni šalter na internetu za pristup uslugama administracije na državnom i lokalnom nivou, SDG 16 (16.6, 16.10), SDG 17 (17.14, 17.18, 17.19).

Imajući u vidu da je jedan od ciljeva NSOR-a i jačanje preduzetničke infrastrukture i poslovnog ambijenta za razvoj

preduzetništva i MSP, do 2030 težiće se povećanju broja MSP kojima su dominantna aktivnost usluge informaconog društva, u okviru biznis zona, afirmišući značaj koji ICT sektor ima na rast BDP-a, kako se navodi u NSOR-u.

Pročitaj više
Pregovaračka poglavlja

Obaveze iz procesa pristupanja Crne Gore EU

Pregled obaveza iz pregovaračkih poglavlja

Crna Gora otvorila je poglavlje 10 – Informatičko društvo i mediji.  Pravna tekovina EU u ovoj oblasti ima za cilj da ukloni sve prepreke kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta elektronsko-komunikacionih usluga i mreža, ali i da promoviše konkurenciju i štiti interese potrošača u ovom sektoru.

Crna Gora nije imala početnih mjerila u okviru ovog poglavlja, dok su joj određena sljedeća dva završna mjerila:

1) Zakonodavstvo Crne Gore usklađeno je sa pravnom tekovinom u oblasti obezbjeđivanja nezavisnosti Nacionalnog regulatornog organa za elektronske komunikacije kao i pravnom tekovinom u oblasti usluga audiovizuelnih medija.

2) Crna Gora dokazuje da će imati dovoljno administrativnih kapaciteta da sprovede pravnu tekovinu EU u oblasti elektronskih komunikacija, usluga informacionog društva i usluga audiovizuelnih medija, uključujući regulatornu nezavisnost, do pristupanja.

Pravna tekovina EU takođe sadrži konkretna pravila o elektronskim komunikacijama, uslugama informacionog društva i naročito elektronskoj trgovini i uslugama uslovnog pristupa i audiovizuelnim uslugama.

Pored konkretnih obaveza u ovom poglavlju, digitana integracija zemalja Zapadnog Balkana u procesu evropske integracije je i jedna od 4 komponente Višegodišnjeg akcionog plana za Regionalnu ekonomsku zonu na Zapadnom Balkanu – MAP REA, u okviru političke inicijative Berlinskog procesa. S tim u  vezi, Digitalna agenda za Zapadni balkan je inicirana juna 2018. na Samitu EU u Sofiji i između ostalog podrazumijeva ukidanje cijena roaming-a do kraja 2021.

Osvrt na EU strateški okvir

Digitalna agenda za Evropu jedna je od sedam vodećih inicijativa Strategije Evropa 2020. Kroz Digitalnu agendu težilo se održivom rastu kroz jedinstveno digitalno tržište zasnovano na brzom i ultra brzom internetu i interoperabilnim aplikacijama, sa širokopojasnim pristupom za sve, do 2013. godine ; kao i na pristupu većoj internetskoj brzini (30 Mbps ili više) svih do 2020. godine. Jedno od postavljenih ciljeva bilo je i da 50% ili više europskih domaćinstava bude pretplaćeno na internetske veze veće od 100 Mbps.

Brzi internet utiče na mogućnost za razvoj inovacija, kao i na on-line prenošenje znanja i on-line distribuciju roba i usluga. Uz to, naglašava se da posebno treba obratiti pažnju na pokrivenost ruralnih područja. Kako bi se pomenuti ciljevi ostvarili, pored napora na evropskom nivou, zemlje članice trebalo je da izrade operativne strategije, uspostave pravni okvir za koordinaciju javnih radova kako bi se smanjili troškovi mrežne implementacije, ali da promovišu korištenje modernih pristupačnih internetskih usluga poput e-uprava, e-zdravlje, pametni dom, digitalne vještine, sigurnost.

Političke smjernice nove EK u fokus stavljaju i pitanje digitalizacije – Evropa pogodna za digitalno doba. Težiće se korištenju svih dobrobiti digitalizacije, ali vodeći računa o bezbijednosti i etičkim pitanjima, uz razvoj standarda za nove generacije tehnologija koje bi mogle biti i svjetski standardi.

Ključni koraci koji predstoje jesu pitanje investicija u vještačku inteligenciju uz koordinisani evropski pristup etičkim pitanjima njenog uticaja. Drugo, novi Zakon o digitalnim uslugama nadogradiće pravila EU o odgovornosti i sigurnosti za digitalne platforme, usluge i proizvode i upotpuniti jedinstveno digitalno tržište. Na kraju, u političkim smjernicama ističe se i da javni sektor ima veliku ulogu u digitalizaciji, te će sama EK u budućnosti više raditi na korištenju digitalnih metoda i digitalnih diplomatskih alata.

Pročitaj više

Međunarodni indikatori

Competitiveness index

(World economic forum) IKT i e-Uprava

Globalni indeks inovativnosti

The Global Innovation Index

SDG index

npr. % populacije koji koristi internet

Digital Economy and Society Index (DESI)

samo za zemlje članice EU

Strateški okvir Crne Gore

Važeća strateška dokumenta

Informaciono-komunikacione tehnologije u strateškom okviru Crne Gore

Razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija prepoznat je kao prioritet, kako u krovnim, tako i u sektorskim strateškim dokumentima koje pokrivaju različite oblasti. Počev od informacionog društva, dobre uprave, preko zdravstva, obrazovanja, nauke, pa sve do industrije i pravosuđa. Postavljeni prioriteti usklađeni su sa ciljevima EU iz Digitalne agende 2020 i Strategije za jedinstveno digitalno tržište.

Tako je npr. u okviru prioriteta 4 Srednjoročnog programa rada Vlade (SPRV) – « Uspješni infrastrukturni projekti » definisan  cilj obezbjeđivanja pune pokrivenosti teritorije Crne Gore brzim internetom. Planirano je razvijanje mreže nove generacije za pristup internetu (NGA) u svim opštinama Crne Gore sa procentom domaćinstava u području sa pristupnim mrežama nove generacije (NGA) od 80% do kraja 2020. godine. Ova obaveza postavljena je i u drugom krovnom strateškom dokumentu – Pravci razvoja Crne Gore 2021 u okviru politike ICT i oblasti pametanog rasta.

ICT ima veoma važno mjesto i u politici dobre uprave, te se u okviru cilja 2 SPRV-a predviđa bolje pozicioniranje e-uprave kao jedinstvene tačke pristupa elektronskim uslugama, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za razmjenu podataka među državnim organima i organima državne uprave, stvaranje uslova za uspostavljanje « one stop government », povećanje broja elektronskih servisa. Poslednje je istaknuto kao prioritet i u okviru Izvještaja o sprovođenju PRCG za 2018, gdje je planirano do 2021. povećati broj elektrnosnih usluga za 10% (u odnosu na 2020). Digitalizacijom, pokušava se unaprijediti stepen efikasnosti uprave, unaprijediti stepen eDemokratije, zadovoljstvo korisnika elektronskim uslugama (ključna obaveza 11.2. SPRV-a). Primjećujemo da je ovo u skladu sa težnjama nove EK da na svom primjeru pokaže kako digitalni alati doprinose transparentnosti i efikasnosti.

Kako je pitanje digitalizacije horizontalno, ono je svoju primjernu našlo i u zdravstvu. U okviru oblasti SPRV-a “dobrobiti I zdravlje građanja”, navodi se da će se raditi na daljoj automatizaciji servisa u zdravstvu čemu će doprinijeti uvođenje telemedicinskih i e-Health servisa u pokrivanju određenih djelatnosti (kardiologija, radiologija, hitna medicinska pomoć).

Tako je na primjer, u cilju podizanja kvaliteta zdravstvene zaštite građana (cilj 31 SPRV-a) predviđena implementacija projekta uvođenja elektronske zdravstvene kartice u 2018 godini.

Digitalizovana Crna Gora” jedan je od horizontalnih strateških pravaca Strategije pametne specijalizacije. On je u skladu sa drugim sektorskim strategijama: Industrijskom politikom Crne Gore do 2020, nacionalnom Strategijom razvoja informacionog društva 2016-2020, Startegijom sajber bezbjednosti Crne Gore 2018-202. Ovaj horizontalni prioritet S3 strategije temelji se na boljoj infrastrukturi, digitalnoj ekonomiji i informacionoj bezbjednosti. Kao takav, pruža informaciono-tehnološku podršku ostalim prioritetnim sektorima S3 – održiva poljoprivreda i lanac vrijednosti hrane, energija i održiva životna sredina, održivi i zdravstveni turizam. Unapređenje i primjena ICT značajna je za ekonomski rast jer pomaže razvoj trgovine, i doprinosi boljem korišćenju kapitala.

Kada je riječ o sektorskim strategijama, sama politika informacionog društva detaljnije je definisana kroz, prvenstveno, Strategiju razvoja informacionog društva za period 2018-2020. Ona utvrđuje ključne korake za postizanje evropskih standarda u oblastima dostupnosti širokopojasnih usluga, sajber bezbjednost, digitalni biznis, e-uključivanje, e-uprava, e-zdravlje i e-obrazovanje. Međutim, kako navodi i sama EK u Izvještaju o Crnoj Gori za 2019, zakonodavne i infrastrukturne prepreke otežavaju postizanje ciljeva za širokopojasni pristup (tj. osnovni širokopojasni pristup za cjelokupno stanovništvo tokom 2018. godine i širokopojasni pristup velike brzine od 30 Mbit/s ili brži do 2020. godine). Dodatno, izazov su i niska gustina naseljenosti i teška topografija jer povećavaju troškove širenja širokopojasnog pristupa, obeshrabrujući investicije u manje naseljenim područjima. Naime, tokom 2018. godine, 72,2% domaćinstava i 99,2% preduzeća (sa 10 ili više zaposlenih) imali su pristup internetu. Dok je u godini samo 8% malih i srednjih preduzeća vršilo prodaju preko interneta. Poređenja radi, treba imati na umu da je prosjek u EU 17%. Ovo je važno jer razvoj IT vještina i povećana upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija može povećati konkurentnost crnogorskih kompanija i olakšati im pristup stranim tržištima.

Kada je riječ o drugim sferama koje pokriva Strategija razvoja informacionog društva, poput e-uprave, pitanja elektronskih usluga, portala eUprava i njihovog korištenja – oni se realizuju kroz druga sektorska dokumenta poput Strategije reforme javne uprave 2016-2020 i inicijativu Partnerstva za otvorenu upravu u Crnoj Gori. Kako smo i ranije naveli, svoju primjenu IKT je našlo i u zdravstvu, kroz online zakazivanje pregleda, izdavanje e-recepata, e-nalaz (vidjeti i Strategiju razvoja Integralnog zdravstvenog informacionog sistema i e-zdravlja 2018-2023), ali i u oblasti obrazovanja (portal za nastavnike, obučavanje nastavnog kadrva vještinama rada na računaru itd).

Svjesni dobrobiti razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija, treba imati na umu i fenomen sve većeg  «digitalnog isključivanja”. Te je pitanje digitalizacije tneophodno sagledati i sa socio-ekonomskog aspekta kako bi se eliminisao sve veći « digitalni jaz » koji postoji na relaciji ruralno-urbano, ili u zavisnosti od prihoda ili obrazovanja stanovništva.

Pročitaj više

Ostale javne politike iz sektora